Камен на врху
Врх носи име по Сибињанину Јанку — како народна песма зове угарског војсковођу Јаноша Хуњадија — за кога се верује да је на њему оставио камен као знак да је туда прошао. Успон се изводи са Голије, планине која је од 2001. део УНЕСКО-вог резервата биосфере „Голија-Студеница“.
Како се планира дан
Голија се простире на око 750 квадратних километара и на њој извире преко 250 врела, па је ходање по њој углавном по шумским путевима и пашњацима, а не по обележеним планинарским стазама. До полазишта се стиже аутомобилом — јавног превоза нема — а одатле се иде пешке; висинска разлика је блага, али је раздаљина таква да се дан планира цео.
Изнад 1.300 метара зиме су оштре, а време се и у топлијем делу године мења брзо: слој одеће више него што се у граду носи није претеривање. Вода се на Голији налази, али је не треба рачунати унапред.