Два утврђења, две престонице

Нови Пазар је 1461. године основао османски војсковођа Иса-бег Исхаковић, подигавши уз ново насеље џамију, хамам, пијацу и хан. Име града — „нови пазар“, нова тржница — казује чему је био намењен: трговини на путу који је повезивао Дубровник и Цариград.

Тврђава је била упориште тог насеља. Подигнута је на благом узвишењу на десној обали Рашке, тик уз чаршију — Новопазарци је и данас зову једноставно Бедем. Оно што се обилази није јединствена грађевина из једног века, већ слој преко слоја: османско језгро из 15. века и бедеми који су, у облику у којем стоје, великим делом обновљени у 19. веку.

Утврђење има основу готово једнакостраничног троугла: три угаоне табије, са страницама од око двеста метара, повезане каменим бедемом. Угаоне куле се везују за 1750. годину. Обилазак је зато кратак — цео обим се пређе за неколико минута — али се са бедема јасно чита зашто је утврђење баш ту: под њим су прилази чаршији и прелази преко реке.

Кула мотриља — позната и као Сејир-кула или Стара извидница — има осмоугаону основу и висока је око петнаест метара. Данас је најпрепознатљивији обрис града: кула са табијама бедема је централни мотив грба Новог Пазара.

Унутрашњост тврђаве је уређена као парк и слободно се шета; унутар бедема је и зграда градске библиотеке. Тврђава је 1990. године заштићена као културно добро, у оквиру просторне културно-историјске целине са старом чаршијом и комплексом око Алтун-алем џамије. То је најлакша тачка за почетак обиласка града: одавде су чаршија, Алтун-алем џамија и обала Рашке на неколико минута хода.

На брдима изнад долине живело се од праисторије и кроз римско доба. Византијски цар Јустинијан И (527—565) обновио је у 6. веку римски кастел Арсу, али су обе градине оштећене и напуштене почетком 7. века, у време аварских и словенских продора.

Рас је био утврђено средиште српске државе у време успона династије Немањића, отприлике од 1170. до 1276. године. Одбрамбени систем чинила су два главна утврђења — Градина-Пазариште и Градина-Постење — која су највероватније деловала као јединствена целина; по археолошким налазима, средњовековни град Рас био је на Постењу. Тридесетих година 13. века овде је радила и српска ковница новца.

Коначно пустошење догодило се почетком 14. века, у време краља Милутина (1282—1321). Испод утврђења се у 14. веку развило трговачко насеље Трговиште, које је данас трећи део археолошког комплекса. Нови Пазар није наставак Раса: град је основан касније, у османско доба, неколико километара источније.

Од утврђења су остали темељи бедема, кула и цистерни на заравнима изнад долине. Локалитет није уређен као музеј: нема наткривених стаза ни сталне поставке, па је успон природним тереном део посете. Стари Рас је заједно са Сопоћанима уписан на УНЕСКО-ову листу светске баштине 1979. године.