Краљева задужбина
Сопоћане је подигао краљ Стефан Урош И између 1259. и 1270. године, као цркву посвећену Светој Тројици и као место сопственог починка. Манастир припада рашкој школи — романичкој спољашњости придодата је византијска унутрашњост, спој који је обележио српско средњовековно градитељство.
Црква је подигнута у долини реке Рашке, петнаестак километара западно од данашњег Новог Пазара, у срцу области Рас — језгра српске средњовековне државе.
Успење Богородице
Фреске су настале између 1263. и 1270. године. Најпознатија је композиција Успења Богородице на западном зиду наоса — велика, мирна сцена монументалних фигура, насликана у тренутку прелаза између комнинског и палеологовског стила византијске уметности.
Боје су преживеле захваљујући несрећи: када је кров остао без олова, вековима су фреске стајале под отвореним небом, али их је дебео слој малтера и сопствена техника сачувала од потпуног нестанка.
Паљевина и повратак
Године 1689. османска војска је запалила манастир и однела олово са крова. Сопоћани су потом остали напуштени више од два века. Обнова је изведена у две етапе — од 1925. до 1929. и од 1949. до 1958. године — после чега се монашки живот вратио.
