Арап џамија

Џамија се први пут помиње у попису из 1528. године. Извори из 16. века као градитеља наводе Хасан-Челебију, односно Хасан-бега, по коме је богомоља изворно и носила име; о његовом пореклу поузданих података нема.

Године 1689. џамија је спаљена — исте године када су страдали и Сопоћани — а потом обновљена. Предање каже да ју је поправио човек кога су звали Арап, по неким тумачењима официр или чиновник у Пазару, и да је отада носила његово име. Његов гроб се, по истом предању, налази на Великом гробљу и још увек се помиње као Арапов.

Џамија је стајала на самом улазу у стару чаршију, окружена низом занатских и трговачких радњи које су за њу биле необично прислоњене. Мунара кружног пресека, зидана опеком са каменом облогом, важила је за визуелни акценат целе чаршије — здепаста и архаична, пример домаћег израза у сакралном градитељству.

У априлу 2018. Исламска заједница у Србији скинула је кров са џамије, с намером да је обнови. Републички завод за заштиту споменика културе донео је 31. маја 2018. решење којим се радови на кровној конструкцији забрањују док се не прибави акт о праву на извођење радова. Према саопштењу Града, такав документ никада није достављен, а радови нису обустављени.

Без крова, зидови су током лета почели да попуштају. Осамнаестог септембра 2018. џамија је срушена тешком механизацијом — све осим мунаре. Градска комисија оценила је да је уместо стручне рестаурације изведено грубо рушење, „без икаквог обзира према традицији и симболици“, и да џамија која је трајала вековима више не постоји. Завод је потом забранио и рушење преосталих зидова и мунаре.

На месту старе џамије подигнута је нова грађевина. Вреди је видети као део чаршије, али треба знати шта се гледа: то није споменик из 16. века. Случај Арап џамије наведен је и у извештајима о ширем губитку османског наслеђа у Санџаку.